Nedavno ste, u jednom od prethodnih Admedia tekstova, imali priliku da saznate više o čuvenoj porodici Rotšild, tačnije, o njihovim poslovnim počecima.
Da se podsetimo – N. M. Rotšild u početku nije bila samostalna firma: sve do perioda izmeđi 1905. i 1909. godine to je bila jedna od nekoliko “kuća” Rotšildovih, kojom je upravljala porodica – mada jedino Londonska kuća postoji neprekidno do danas (banka Rotšild & Co samo je indirektan naslednik prvobitne Pariske kuće i nacionalizovana je 1981. godine.) U svom zenitu, od dvadesetih do šezdesetih godina prošlog veka, ova grupacija je imala pet različitih preduzeća. Sve do šezdesetih godina devetnaestog veka pet različitih kuća Rotšilda radilo je zajedno – saradnja je bila toliko tesna da nije moguće razmatrati istorijat jedne bez ostale četiri; one su bile u svakom pogledu sastavni delovi jedne multinacionalne banke. Čak i u prvoj dekadi dvadesetog veka sistem parterstva nastavljao je da funkcioniše besprekorno… ipak, u jednom trenutku, Rotšildi odučuju da je vreme za promene i prave odlučan iskorak.
O kakvom je potezu reč?
Veoma odlučno, ali i promišljeno iskoračili su – od vođenja dve srednje firme, male trgovačke banke u Frankfurtu i preduzeća za izvod tekstila u Mančesteru – ka upravljanju multinacionalnom finansijskom grupacijom.
Bitno je pomenuti da su ovu odluku Rotšildi doneli u veoma turbolentnom, nestabilnom periodu, kada ništa nije bilo zagarantovano. Period (od 1793. do 1815.) konstantih ratova, nepredviđenih troškova, inflacije i finansijskog kolapsa nije sprečio Rotšilde da donesu hrabru, ali pametnu odluku o promeni.
Ni poraz Napoleona nije okončao potrebu za međunarodnim finansijskim uslugama; naprotiv, poslovi oko poravnanja dugova i obeštećenja posle rata vukli su još do dvadesetih godina.
Takođe, fiskalno smanjenje troškova i monetarna stabilizacija u Engleskoj stvorili su potrebu za novim oblicima investicije za one koji su se navikli da ulažu novac u visokoprofitne britanske hartije od vrednosti tokom godina rata.
Upravo ovu potrebu Natan i njegova braća uspešno su uslišili razvijajući nove sisteme pogodne za britanske investitore. Detaljan biznis plan, kao i način funkcionisanja pomenutih sistema možete saznati ukoliko pročitate dve fantastične knjige Nila Fergusona o porodici Rotšild.
Ipak, odgovor na jedno pitanje, koje glasi – šta je određivalo uspone i padove tržišta hartijama od vrednosti u devetnaestom veku – ima suštinski značaj za razumevanje istorijata Rotšild banke.
Očigledno je da su važnu ulogu imali ekonomski činioci – konkretno, uslovi kratkoročnih zajmova i privlačnost alternativnih, privatnih hartija od vrednosti. Ali, najvažniji činilac bila je politička sigurnost; pouzdanost investitora (naročito velikih investitora koji su kreirali tržište, poput Rotšilda), da omoguće državama koje su izdale obveznice da nastave da ispunjavaju svoje obaveze – to jest, da plaćaju kamate. Postojale su samo dve situacije koje bi mogle da ih spreče u tome; rat, koji bi povećao troškove i smanjio prihode od poreza; i unutrašnja nestabilnost, uključujući događaje kao što su promena ministra ili revolucije, koje bi ne samo smanjili njihove prihode nego bi mogli da dovedu na vlast novu, i platežno nesigurnu vladu. Tržišta, i Rotšildi posebno, pažljivo su motrili na moguće pokazatelje ovih kriza.
Kompletan istorijat Rotšilda kao i izbora koje su pravili u biznisu, bitni su jer se, bez obzira na broj godina koji je prošao, mogu aplicirati i na današnjicu. Bez obzira na godine, principi su isti. Bez obzira na vreme u kome živimo – način na koji reagujemo, razmišljamo i donosimo odluke se ne menja. Od porodice Rotšild možemo naučiti mnogo toga, a ono najbitnije je – nemojte stajati u mestu. Napravite korak, napred, nazad, donesite pravu ili pogrešnu odluku, samo je donesite. Sve je bolje od stagnacije jer, i pogrešna odluka, i korak unazad nečemu će vas naučiti i podstaći da rastete, a rast je prvi saveznik svakog biznisa.
Izvor: Ferguson, Kuća Rotšilda; proroci novca, I knjiga
Komentariši