“Tolerancija na neuspeh predstavlja jedan vrlo specifičan deo korporativne kulture, a ta lekcija dolazi pravo s vrha. Šampioni moraju da pokušaju mnogo puta i da, nažalost, istrpe i neke neuspehe jer na taj način uči cela organizacija.” Tomas. J. Piters i Robert H. Voterman
Bez obzira na to da li je reč o korporaciji ili jednom čoveku – bitna lekcija jeste da šampioni moraju pokušati bezbroj puta, iznova i iznova, dizati se iz neuspeha i na njima učiti, dugo i uporno.
Šampione i istinske pobednike prepoznaćete po tome što su najviše puta gubili. Ipak, dovoljna je samo jedna pobeda koja nadoknađuje sve gubitke, sve padove; samo jedna pobeda čini vrednim bezbroj neuspeha i prepreka na putu.
Početak svakog puta je težak, nepoznat, prepun izazova. Na početku svakog puta čini nam se, lakše je kada imamo podršku, kada neko veruje u nas, kada je tu da nas razume i potapše po ramenu. Ipak, postoji jedna lekcija koju često naučimo na samom kraju, iako bi trebalo da je zapamtimo na samom početku, a ona glasi – podrška je nebitna.
Podrška dolazi uglavnom kada vam više ne treba, kada je nepotrebna.
‘Bravo’ na kraju puta može biti lep gest, ali zapravo je potpuno beznačajno.
Ipak, naučite da vam bravo ne bude neophodno ni na početku puta – idite napred bez validacije drugih, budite svoja podrška, svoj podstrek, svoj najbolji prijatelj.
Verujte u sebe.
Ukoliko vi, bez obzira na sve, bez obzira na to šta ceo svet mislio ili rekao, budete verovali u sebe, svoje ideje, svoj projekat, svoj biznis, svoje sposobnosti, svoju viziju – bićete potpuno nezaustavljivi.
Ne oslanjajte se ni na koga osim na sebe
Ne očekujte ništa ni od koga, osim od sebe.
Motivacija, vizija, strast, rad, ljubav prema onome što radite, kao i disciplina vodiće vas ka vašem cilju, bez obzira na sve potencijalne prepreke i poteškoće.
Svaki početak jeste težak, a tada uglavnom podrška i vera drugih ljudi izostaju. Oni dolaze tek na kraju, kada postignete nešto i kada ljudi vide rezultate.
Nije bitno da vas podržava vaša okolina, da čujete pohvale od svog šefa, saradnika, prijatelja pa čak ni svojih najbližih, čak ni od porodice.
Porodica, koja vam svakako želi najbolje, možda baš iz tog razloga ne želi da se upuštate u nešto što njima deluje riskantno, nelogično, neshvatljivo.
Bez obzira na sve, ono što je bitno jeste da vaše ideje i ono što radite ne moraju imati smisla nikome, osim vama.
Verujte svojoj intuiciji i osećaju u stomaku, srcu – odakle god da dolazi taj mali glas koji je uvek tu, izabrali mi da ga čujemo ili ne.
Taj glas nikada ne laže, već zna najbolje, baš kao i nepogrešiv osećaj i energija koji ga prate.
I zato, ponosno hodajte svojim preduzetničkim putem ne obazirući se. Naučite da radite bez podrške, bez bilo čijeg razumevanja i odobravanja.
Potapšite sami sebe po ramenu, stisnite sami svoju ruku i neka vas ona vodi kroz život i kroz vaše preduzetničko ili bilo koje drugo putovanje.
Radite bez aplauza.
Iz ovakvog principa dolazi nezavisnost – a ona je dragocena.
Pojavite se na pozornici i na njoj ostanite do kraja, uprkos svemu. Uprkos kritici, osudi, podsmehu.
Istrajte kada je najteže i ceo svet će biti vaš – a život voli hrabre, i bogato će vas nagraditi.
Pored toga što takvim stavom postajete nezavisni, postajete i odgovorni – sami za sebe, jedino vi.
Vi ste svoja najsigirnija investicija, kao i vaš mozak i znanje koje se u njemu akumuliralo tokom godina.
Pored nezavisnosti, odgovornosti i vere u sebe, nakon svega dolazi i samopouzdanje.
Samopouzdanje – najbitnija stavka kada je reč o preduzetništvu.
Zapamtite jedno a to je: neprekidna potreba za podrškom – bilo čijom – može nas sabotirati na poslovnom putu. Stoga svesno osvestite ovu potrebu ako je imate, a zatim je se oslobodite.
Ne odustajte od svojih snova nikada, budite istrajni i iskreni, autentični i puni vere u svoju najznačajniju podršku – sebe.
Komentariši