Naziv knjige “12 pravila za život” čuli smo nebrojeno puta, kao i ime njenog autora – dr Jordana Petersona, kliničkog psihologa i profesora psihologije na Univerzitetu u Torontu. Peterson je jedan najuticajnijih, najpoznatijih, i najcenjenijih mislilaca današnjice, dok njegova predavanja na YouTube-u imaju preko 35 miliona pregleda.
Moderno doba je vreme globalnih promena i politčike polarizacije, a u vrtlogu oprečnih mišljenja i opšte konfuzije, Petersonova knjiga “12 pravila za život” dolazi kao šlag na tortu, odgovara na brojna bitna pitanja, tragajući za smislom života, pružajući motivaciju i inspiraciju. Upravo iz tog razloga ovo štivo naišlo je su na izuzetno veliki broj pristalica širom sveta.
Petersona kao predavača i autora možete voleti ili ne, deliti ista mišljenja ili ne – ali na njegove reči nećete ostati ravnodušni.
Svakako, preporučujemo da pomenutu knjigu pročitate od korice do korice – a danas vam predstavljamo samo njen mali deo i izuzetne odlomke mudrosti, koji se mogu primeniti na različite sfere života, pa tako i na biznis.
– Daleko je bolje učiniti bića o kojima se starate sposobnim, nego ih štititi. Čak i da je bilo moguće zauvek proterati sve što je preteće – sve opasno – to bi samo značilo da će se pojaviti nova opasnost: večni ljudski infantilizam i apsolutna beskorisnost. Kako bi ljudska priroda uopšte mogla da dostige pun potencijal bez izazova i opasnosti?
– Ponekada kada ljudi imaju loše mišljenje o vlastitoj vrednosti – ili možda kada odbijaju da budu odgovorna za vlastite živote – biraju tip poznanika koji se pokazao kao problematičan u prošlosti. Takvi ljudi ne veruju da zaslužuju nešto bolje – i zato to i ne traže. Ili možda ne žele nevolje boljeg. Frojd je to nazivao “prinudno ponavljanje”.
– Ljudi stvaraju svoje svetove pomoću alata koji im je nadohvat ruke. Upotreba pogrešnog alata daje pogrešne rezultate. Stalna upotreba pogrešnog alata daje iste pogrešne rezultate. Na taj način, oni koji ne uče na greškama iz prošlosti osuđuju sebe da ih ponavljaju. Delimično je za to kriva sudbina, a delimično nesposobnost. Delimično – nespremnost da se uči? Motivisano odbijanje da se uči?
– Čuvajte snagu. Vodite rat, ne bitku, a rat se sastoji od mnogo bitaka. Morate funkcionisati tokom svih njih. Kada se brige vezane za krizu jave u neko drugo vreme, podsetite sebe da ćete o njima razmišljati u za to određeno vreme. To obično upali. Delovi mozga koji izazivaju anksioznost zainteresovaniji su za činjenicu da postoji plan nego za pojedinosti plana. Neka vreme za razmišljanje ne bude uveče ili noću, jer u tom slučaju nećete moći da spavate.
– Budućnost je nalik prošlosti. Ipak, postoji ključna razlika. Prošlost je nepromenjiva, a budućnost može biti bolja… Sadašnjost je uvek manjkava, ali možda nije toliko važno mesto s koga krećete, koliko smer u kome se krećete.
– Kada se hrabro upustite u istraživanje i svojevoljno se suočite s nepoznatim, skupljate informacije i od njih gradite novog, obnovljenog sebe.
– Slušajte sami sebe i one s kojima razgovarate. Vaša mudrost nije u znanju koje već imate, nego u neprestanoj potrazi za znanjem – a to je najviši oblik mudrosti.
Komentariši